srijeda, 10.01.2007.
sretnu novu...
svima zelim sretnu novu, i nek vam se u ovoj godini ispune sve zelje...
eto dugo se nisam javila, pa cu sad nes malo napisat...
bozic je bio super... cjela obitelj ( da puno nas je :) ) je dosla kod nas doma na tradicionalnu fancy veceru... za razliku od proslih vecera takvog tipa je ova uspjela... nismo se posvadjali... haha... bilo je bas fino... i svima Mr.Santa donesao puuuuuuuuuuuuuno ljepih darova...
za novu sam bila u Kranjskoj Gori sa ekipicom, i naravno, i sa dragim... bilo je predobro... stvarno super...
saznala sam ko su mi frendovi a ko ne... i tak za mene 2 osobe nekako ne postoje vise... 2 frendice za koje sam mislila da su mi fakat frendice... al eto... ipak mi opet ostanu moji predragi decki ( najbolji frendovi, i super drustvo koje me nikad ne zajebe) i moje dvije male slatke purgerice, koje jako jako volim :) decko je tak i tak uvjek uz mene, tak da o njem ni ne trebam govorit, jer se sve vec zna... :)
u SLO smo dobili EURO... i to me jako zivcira... nemogu se naviknut na ove jebene evre... aaaa... al nema veze... par dana nazad sam odlucila da cu malo prebrojit kolko para imam, kolko sam zaradila, i kolko cu nac u svim trapericama, torbama, jaknama... i eto... saznala sam da sam ''bogata'' i da mogu malo tih para cak i potrosit... pa sam isla u Italiju po miss sixty traperice i pulover... kupila bi ja jos puno stvari al nisam imala vremena, haha :)
sad me ceka puno ispita... koje necu proc... aaaaa... al cu ipak ucit... mozda se dogodi keo cudo pa cak i prodjem...
polozila sam vozacki... sad cekam auto... tata kaze da cu ga dobit vec i ovaj mjesec... nadam se... al za sad vozim mamin... moglo bi tako i da ostane :) ---> jeep grand cherokee... avto stvoren za mene... mislim odmah nakon range rovera...haha...
usla sam u novu agenciju... i sljedeci tjedan cu bit vjerovatno cjeli tjedan u zagrebu... dobila sam fakat puno posla... super- opet cu malo zaradit, i usput vidit i moje male purgerice... yeeey :)
jao, pisem gluposti...
ma idem ja ucit...
pusa
- 00:19 -
četvrtak, 09.11.2006.
ex, ex ,ex ...
jucer sam isla u kino sa deckom... gledali smo saw 3... totalno borring movie... i srela sam bivseg... hmmm...
film je vec poceo, kad je dosla neka ekipica, i sjela nas... i ja jedno pola sata nisam pogledala ljevo il desno, jer sam gledala film... dok mi nije zvonio mob, pa sam se malo okrenula... i kraj mene sjedi moj bivsi... ova ekipica kaj je dosla... e to su bili moj bivsi i nejgovi frendovi... neznam dal je on primjetio da sam to ja il ne, jer se nismo vidjeli vec jedno 3 godine... al bad... stvarno mi nije bilo ugodno sjedit kraj bivseg decka i kraj decka skojim sam sad... al ok.. i ak bi bila sama il sa frendicom, ipak mi nebi bilo ugodno...
taj decko se zove robi... zajedno smo bili prije 3 godine... al ja si nikad nisam htjela priznat da sam se zaljubila... i prije sto bi si to mogla priznat sam ga ostavila... zbog toga jer se nisam htjela zaljubit, jer smo imali malo problema... koje ni nemogu zvat problemi...
tesko je kad slusas kako te decko nije vrjedan, da zasluzjes nes bolje... i to sam ja stalno slusala... znam da nije bio najljepsi na svjetu, nego daleko od toga, al meni je bio najbolji... vjerovatno jer sam bila u dobu kad su mi se svidjali decki koji nisu bili ko ostali, koji su bili kao neki gangsteri... decko je bio u losem drustvu, nije isao u skolu, mislim bio je upisan i sve, al mu to nije bila bitna stvar u zivotu, razred je pao jedno 2 il 3 puta, prema meni je bio jako dobar al je imao probleme sa agresijom, falio mu je prvi zub, meni je rekao da ga izbio na basketu, al ja mislim da se potukao ... i ja tih stvari nisam podnosila... i ostavila ga, bez objasnenja zasto... od jednom se nisam vise javljala, nisam htjela pricat i tak...
slucajno smo bili zajedno jos 2 puta nakon sto smo prekinuli... al sam shvatila, da ak budemo oprt zajedno, da ce bit isto... i za novu godinu kad je vidio da me neki frend zagrlio... dosao on do nas i poceo nesto srat i htjeo se potuc... i potukao se... na kraju je najebao on, jer je doslo nekih 10 debila, a on je bio sam... i opet sam batine dobila skoro ja... i tad sam popizdila... nismo bili zajedno, iz ljubomore se potuko i dobio batine, i opet sam zbog njegovog temperamenta skoro najebala i ja... i od tad se nismo vidjeli... to je bilo 31.12. 2003 oko 23.00... da, jos se sjecam... pamtim takve stvari... i zadnja stvar koju sam mu rekla je bila robi, sretnu novu, nek ti bude ova nova godina ljepa i cao... dala sam mu maramice da si obrise krv, zagrlila ga i otisla... i od tad se nismo culi, ni vidjeli... i onda jucer... sooook...
i sad trazim njegov broj da se ispricam jer sam bila bezobrazna... jer mi je zao da sam se tak ponasala, da nisam dozvolila ni sanse da bi bili prijatelji...
- 15:18 -
utorak, 07.11.2006.
cryin'
sad mi je jako tesko... ne pricam sa mamom vec 5 dana... nismo progovorile ni rijec...
svake tolko mi dođu suze u oci... i placem kad me niko ne vidi... nedam ljudima da vide da i ja ponekad placem i patim... i neam pojma zasto sam tako tvrdoglava... stvarno je tesko...
voljela bi da je sve ko sto je bilo... da se razumjemo... da smo obitelj... al to nije tako lako... i eto sad placem...
treba mi mama, a neam je... imam, al je isto ko da je nemam... i to me ubija... nemogu ucit... nemogu nista...
ovaj blog je totalno u kurcu... stalno neke glupe tuzne price... e sta cu, to je moj super zivot... zivot cure koja ima sve... tako kazu... al ljudi... nemam sve... nemam nista...
- 14:20 -
ponedjeljak, 06.11.2006.
back home...
u petak sam se jaaaaako posvadjala sa mamom... i u subutu opet... pa sam otisla... ne volim kad me neko tretira ko govno... cjeli dan smo se svadjale, cjeli dan je pricala na mob-neam pojma skim i nije napravila ni rucak... opet sam kuhala ja... nije mi problem, ali mi je glupo, da zena ne brine ni za moju sestru od 10 godina, nego prica na mob...
da nisam skuhala ja, onda nebi mala jela do neznam kad popodne... al ok... frizider nam je EMPTY... al fakat... neamo nis za papat... a zena neide u ducan... mislim, halo, jel ona normalna... doma ima 2 kceri koje nemaju nis za jest, a ona se folira okolo... e, u subutu onda popodne, su ona i mala otisle u shopping u City park... bile su tamo jedno 3 sati... i zovem ja nju, mama daj kupi nes za jest kad si vec tamo, neamo nis doma... i ona meni ok... vrati se zena nakon tih 3 sati doma, i donese kruh i pile... to je sve... ni jedan jogurt, salamu, sir, neki umak za makarone, povrce, voce, NISTA... pa sam joj rekla, da nije normalna, sta ona misli, da kad nema tate doma da popizdi kad vidi takvu situaciju, da onda mozemo svi umrjet doma od glada...
i ona meni pa odi u ducan i kupi nam... da mama, to sam i radila zadnjih tjedan dana... da sam mogla svojoj mlađoj sestri, tvojoj kceri i meni napravit nes za jest... ali nemogu kupit tolko ko sto bi mogla ti... isuse boze... i izderala se na mene da sam razmazena, da nis ne radim, da jedino sto znam je teroriziranje, i da sam neam pojma sta sve...
pa sam se samo okrenula, spakirala stvari i otisla kod decka... i nazvala tatu... tata je u toplicama... 14 dana... zbog srca... i rekla sam mu sve, kaj je bilo i objasnila cjelu situaciju... totalno me razumjejo i sve to je nazivciralo i njega... reko mi je da odem u restoran nes pojest, da mogu uzet na njegov racun, da se smirim i da ujutro sa deckom dodjem u toplice, pa cemo se kupat i, ic zajedno na rucak i tak... i da pokupim i sestru... a mama nek ostane doma pa se coolira... tak da sam onda isla nes popapat, i nanat kod decka... gledali smo jos neke filmove a onda zaspali... ujutro me zvala mama, da i ona ide u toplice pa da dodjem doma ak zelim da idemo zajedno... ma nema sanse... ja i decko smo isli sami, sa nasim autom... necu se vozit sa njom... luđakinja... e dosli smo tamo oko 1, popili kavu, sa mamom nisam progovorila ni rijec, onda smo isli na rucak i ona je pocela zajebavat... kad nisam sve pojela... jedi sad, sta nisi gladna, ajde jedi, ovo ono... glupaca... onda smo isli na bazen... ona je isla na neku masazu, a mi smo svi ostali na bazenu... pa smo ja i tata malo pricali... reko je da ne brinem, da imam njega uvjek uz sebe... i tak... dao mi je pare da si platim fitnes, jer je znao da mama nece dat, a da ovaj mjesec malo stedim i neam bas puno para... navecer oko 7 smo otisli doma... bila je guzva na cesti, jer se neko zabio... pa smo vozili doma 2 sata... isuse... onda me mama nes zvala da je kupila slance za mene i decka... pa sam joj rekla da jos necu doma, i da cu jos nanat ovdje kod decka... da nezelim bit snjom u istoj kuci... znam da sam bila malo prgava i mozda prehladna ali sta mogu... nemoze se tako ponasat...
i eto, sad je ponedeljak... 11-00... mama je na poslu, a ja trebam ucit... a neda mi se...
- 09:58 -
srijeda, 01.11.2006.
family
neznam zasto sam zasluzila zivjet u takvoj obitelji... stvarno je tesko... i ljubomorna sam na sve, al bas sve koji imaju ljep odnos sa svojim roditeljima... ja nemam... i tesko mi je...
nemam nikog skim bi mogla pricat... svake tolko idem sa mamom u shopping il negdje al se uvjek posvadjamo... tesko je kad uvjek kad bi isli ja mama i sestra u shopping, kad si one stvarno kupe jako puno stvari, a kad bi ja zamolila za neku stvar, e onda je ne dobijem... mama uvjek kaze kupi si sama... pa si kupim... hvala bogu imam svoje pare... ali ipak je tesko kad vec 2 godine sve kupujes sam... znaci od svoje 16godine... kad se ne osjecas ko dio obitelji... al ok...
tesko je kad nikad, nista nije dobro... pa da napravim to najbolje na svjetu, mojima to nece biti dovoljno... kad nemas ambicije napravit nista vise bas zbog toga, jer znas da nece biti dobro...
kad te neko stalno vrijeđa, i kad nema ni jedne ljepe i pozitivne rjeci za tebe... kad nemas povjerenja u nikog, ni u sebe...
stvarno mi je tesko, jer bi voljela da smo normalna obitelj...
svi misle kako nam je super, stalno putujemo, imamo para, imamo sve... e pa meni ove stvari zapravo ne znace nista, kad se ne razumjemo...
kad buraz stalno govori protiv mene i mog decka... da bi dobio ''plus bodove'' kod mog starog... kad mama ne napravi nis za mene, kad nema vremena za mene, i stalno se pravi nes posebnu... kad mladja sestra napravi sve da bi dobila vise paznje, da bi bila uvjek najbolja u svemu, kad uvjek zajebe mene... volim je, jako, al zbog situacije u kojoj sam, u kojoj smo svi u ovoj familiji, je nemogu vidjet... a tata, tata je dobar covjek ali naivan... pa nezna na kojoj strani bi bio... al vidi se kolko vise mu znace moji polu burazi, koje je imao prije mene i moje sestre.. za njih bi napravio sve, a mi smo na kraju ove price... ko da nismo bitne... dobro, znam da nas voli, ali je tesko kad znas da nismo svi isti...
ja se osjecam ko da sam sama... da ne pasem bas nigdje... i mozda sam zbog toga postala tako hladna... i zao mi je da je tako i da sam takva...
ja jih sve jako volim, mozda i oni mene, samo neznaju to pokazat... i to boli... jako...
najvise bi zeljela da se sve popravi... da se svi promjenimo... da budemo ona prava obitelj... koja se voli...
- 12:42 -
petak, 27.10.2006.
party
jucer sam bila nakon jedno 10 dana opet vani... i ako bi bilo bolje da nisam isla, jer sam jos uvjek na antibioticima... al nema veze, nisam mogla vise izdrzat doma... i jos je moja agencija imala zabavu u hotelu Domina... prvo sam bila cjeli dan na faxu, i mislila da cu poludjet od dosade al sam izdrzala :) i onda drito doma u 8, da sam se presvukla i sredila i onda su moj dragi i njegov frend dosli po mene...
dragi je bio prije na nekom castingu i bio je izabran u finale za first face za GUESS... pa ide vjerovatno u USA il svajcarsku... a ja naravno snjim- shooooooooppiiing, haha... e da, nasla sam majicu sa dugim rukavima koju sam svugdje trazila... sexy je :)
uglavnom onda su dosli po mene, pa smo isli na zabavu agencije u Dominu, bilo je ok, ko uvjek... al je bilo manje ljudi ko inace... pola modela je falilo, al je doslo dosta ostalih ljudi, biznismeni i to, haha...
onda smo napravili guest listu za GLOBAL, pa smo oko 1 isli tamo... izgledalo je bas komicno, svi smo odjednom dosli, svi sa dobrim autima, svi se isparkirali izpred ulaza i svi zajedno usli... u GLOBALU je bilo bas super, nije bilo krcato jer je bio cetvrtak, super muzika- house, i ok ljudi... dobila sam opet jedno 1000 ideja sta moram jos kupit, odjecu i stikle i cizmice naravno, hahaha :) obsjednuta sam...
sad sam doma, jer nesmjem radit dok sam bolestna, i to mi jaaaaako smeta jer mi je bezveze sjedit doma i radit nis... al ok, sad moram ucit ekonomiju i politologiju, al ne kuzim fakat nis... pogotovo ne ekonomije... al ok, ja sam pametna cura pa cu to brzo skuzit... haha
e da polozila sam izpit iz teorije za auto... znaci jos 14 dana pa cu imat vozacku... nema ni jednog termina za voznju prije... aaaa...
da i sa dragim je sad sve ok, ljepo nam je... sve smo rjesili... i uzivamo... ovaj vikend smo mislili ic u austriju kod njegove sestricne na tjedan dana, malo boardat, ali necemo moc ic... on ima fax, a ja moram ucit za ispit iz ekonomije i moram radit... ak necu bit vise bolestna... al ok, ic cemo na more ovaj vikend, na rucak i malo se prosetat... nadam se da ce bit dobar pa ce me odvest jos u Trst jer si zelim kupit jos jedne cizmice i jos koje traperice...
sad gledam balet na TV i bas uzivam...
i sad cu prestat pisat jer stvarno zelim gledat to... ljepo je...
ciao
- 10:21 -
ponedjeljak, 16.10.2006.
thinking...
sad kad sam bolestna i nemam nis za radit jako puno razmisljam... i shvacam kolko mi fali srednja skola, i moj stari zivot...
kolko god sam vec mrzila srednju skolu dok sam jos bila u njoj, sad shvacam da mi zapravo fali i da su mi ti dani i godine bile najbolje u mom zivotu... upoznala sam toliko novih ljudi, lose i dobre... a nije mi zao za nikog kog sam upoznala jer i sva ona losa iskustva i prijateljstva su me ucinila jacom i hrabrijom...
nije mi zao ni za jednu vezu, jer je svaka bila na nek svoj nacin dobra, i jer je svaka zavrsila kako treba... mozda mi je tad bilo tesko, iako sam bila ja uvjek ona koja je sve upropastila... zao mi je samo da so zbog mene patili ljudi koji su mi zaravo jako puno znacili i ako si to nisam priznala... al sretna sam sto sam sa skoro svima rjesila stvari i jer sam sa svima ok...
znam da sam bila puno puta preponosna da bi priznala neke stvari il oprostila ljudima koji su me na bilo koji nacin zaj*bali... al takva sam, i oni koji me znaju su naucili zivjet stim... ovog ljeta mi je bilo jako tesko kad sam htjela nes rec jednoj osobi do koje mi je stalo i koja mi je jako draga, pa jos prije sto sam stigla progovorit sam cula samo : jer imali smo kad govoriti, i izplakat se i pomoliti al ti si bila sama sebi dovoljna... i znam da je to istina, i to je jedina stvar zbog koje mi je zao... da neznam preko tog ponosa...al ok, hvala bogu da je ta osoba ipak uz mene kad ju stvarno trebam... ali nikad vise nece bit ko sto je bilo... al mi nije zao... imamo decka i curu sa kojima nam je super, mozda ponekad i pomislimo kako bi nam bilo zajedno, jel bi bilo bolje i mozda jos losije... znam da ja nekad mislim na to... al na kraju uvjek dođem do tog da smo stariji i pametniji... da se mjenjamo... da je tako bas ok...
tesko mi je bilo i kad mi je rekao da ja nisam vise ja, da nisam ona ista cura koju je on znao, da sam hladna, prehladna i da nemam vise onih ambicija i sjaja u ocima... i to je istina... i da nije to rekao, vjerovatno nebi to nikad skuzila... i evo, sad sam opet ona stara cura, puna ambicija i sjaja u ocima... sretna sto sam ja... mozda sam stvarno postala hladna, al ne namjerno, to nemogu promjenit... takva sam jer me zivot ucinio takvu... jacu... nedam nikom da me sjebe... nikom vise...
sretna sam sto sam u 2 razredu srednje upoznala najbojeg decka na svjetu... koji je uvjek uz mene... dobro imamo i lose dane, ko ovih par zadnjih, al uvjek rjesimo pa je opet sve super... fakat sam sretna sto ga imam...
u srednjoj skoli sam upoznala najbolju ekipicu... oko mene su uvjek bili decki... najcesce 3 decki koji su mi jako dragi, i koji me nikad nisu zaj*bali... koji su uvjek bili na mojoj strani... samnom... a ja sa njima... i jos sad je tako, al steta sto se tako malo vidimo... ja radim i idem na fax, a oni zivijo lagan zivot :) treningi, utakmice, kave, a fax ce jos malo pricekat :)
bila sam u razredu u kojem se nisam osjecala dobro... jer mi se ekipica nije bas svidjala... al necu o tome, jer nije vrjedno... mogu jim rec samo HVALA, HVALA jer ste bili takvi prema meni, jer me nikad niste uzeli za svoju, jer ste me uvjek zajebali, i vrjeđali... HVALA, jer sam zbog toga ja sad jaca, hrabrija, pametnija i bolja... zao mi je samo jer sam se ponekad stvarno osjecala kao nula, i radila stvari koje nisu bile dobre za mene... al hvala bogu da mi je dao mog decka, i ostale prijatelje koji su bili uz mene...
falijo mi kave u 10.30... glavna pavza... pola sata... zajebancija... fali mi zjebavanje sa motori... ja na svom, a frendi na svojim motorima... rally... ganjanje po cestama... sakrivanje mog motora ak su ovi moji decki zavrsili skolu prije mene... nikad nisam mogla nac svoj motor... uvjek su ga negdje sakrili... al na kraju su mi uvjek rekli di je, pa mi ga dofurali...
najbolji mi je bio 2 razred... kad se moj decko upisao na moju gimnaziju... u 4 razred... kad smo prohodali... kad smo svaki sat isli na wc, samo da bi si dali pusu, a svi profesori su znali zasto svaki sat izađemo na wc na 5 minuta... kad su nam profesori na kraju vec govorili, ej proslo je pola sata, sta te ne ceka decko vani :)
i 4 mi je isto bio super... pogotovo na kraju... zajebancija iako smo znali da ce uskoro matura... ucili smo, al smo se ipak svi vise zajebavali... i imali srecu... svi smo prosli... i upisali na fax koji smo zeljeli...
najbolje ljeto je bilo ove godine... najdze, i zadnje pravo ljeto... zajebancija... najvise tulumarjenja... najboljeg... u najboljem drustvu...
mislila sam hvala bogu sto sam starija, sto mogu sad bas sve sto hocu, sto nemam vise nikakvih granica, al sad shvacam da i prije nije bilo lose... da je bilo cak i bolje... fali mi ona bezbrizna zajebancija, cak mi falijo i sve granice koje su mi prije smetale...
al valjda ce ta faza proc pa cu i sad uzivat ko sto sam prije... upoznat jos novih ljudi i dobit jos vise iskustva...
sad sam sretna sto mogu radit, sto imam jos vise para i sto su to moje pare... sa kojima si sama placam racune, odjecu i sve sto zelim... i ponosna sam na to da znam da mogu sama... zelim iznajmit stan i dokazat svima da mogu i to... da mogu zivjet sama, i pobrinut se za sve... malo cu morat jos pricekat da cu imat jos malo vise para, pa cu i to... ispunit cu jos jedne sanje, i svima dokazat da mogu,... al necu sad rec sta... znam samo da cu uspjet, u svemu sto cu si zamislit, i svima sto su nekad imali nes protiv mene, onima koji su me vrjeđali i koji nisu vjerovali u mene pokazat da sam to ja i da mogu bas sve...
a svima koji su bili uz mene, koji su uvjek imali neku dobru rijec za mene cu rec HVALA i znajte da vas volim, i da cu i ja uvjek bit spremna napravit sve za vas i da cu bit i ja uvjek uz vas...
pusaaa
- 10:12 -
subota, 14.10.2006.
poludjet cu...
kad sam mislila da je sve vec ok, kad smo vec o svemu popricali, a eto, ja sam se jucer razboljela, i sad lezim u krevetu vec 2 dana, a oni cejo igrat poker kod njega... on, njegov frend i ova cura... mislim ja fakat neznam vise nis... zivcana sam totalno... a nemam pojma zasto se zivciram, jer je tak i tak svejedno... nemogu ja nis...
idem popit caj sad... i nes pojest... a onda cu se nekako dic iz kreveta i ic igrat poker sa njima.. znam da je djetinjasto al sta cu, neam pojma sta da napravim...
evo popravljam post... kad sam mu rekla, evo dogovorila sam se, mogu ic kod tebe igrat poker, mi je on rekao, a mala sorry mi smo se sad dogovorili da idemo van... super... hvala... i onda smo se posvadjali jer se ja prgavim, jer se neznam ponasat normalno, jer sam onda sva hladna... ma nego sta... da ga zagrlim i ljubim jer je taaaaako dobar jer full misli na mene i kako je meni... ma da... i evo prije pola sata je otisao od mene do frenda da mu da pare i reko da ce se vratit odmah... a ja sam rekla da mi je svejedno da ak zeli nek ide van s kim god oce, i nek radi sta god oce... i da, fakat sam bila prgava i hladna... al ak bi mislio na mene, ak mu nebi bilo svejedno vratio bi se... al evo nije se... sad me zvao da ce van... i da se vidimo sutra... i da me voli... a ja sam rekla samo aha, ok, uzivaj, ajd ciao... ljuta sam stvarno... ma osjecam se glupo...
i sad zvuci ko da mi je decko najveci gad, i da uopce ne misli na mene i tak, al nije tako... on je super, nemogu zamislit boljeg decka od njega... samo ovi dani sad su malo zaje*ani, i teski, al valjda cemo prezivjet i rjesit stvari... a znam i da sam ja malo naporna u ovo vrjeme i da i ja radim il sam radila gluposti u ovoj vezi, al sam bila fer i iskrena... i uvjek spremna napravit sve za njega i nasu vezu... jer mi stvaro znaci naaaaajvise na svjetu... al sad neznam vise... ak ce bit i dalje tako, onda najbolje da odustanem, jer ovako necemo moc dalje...
i evo sad sam pricala snjim... zvao me jer sam rekla da ne misli na mene... i nes popizdio i sad ce doc kod mene, iako sam mu rekla da ne dolazi jer je bez veze, jer ne treba doc, i jer je v vec prekasno...
ma neznam vise sta da napisem... sad bi naradje zapalila cigaru, al nesmjem... jer sam bolesna, i jer nesmjem pusit jer imam sjebana pluca... al kad sam zivcana mi bas pase zapalit jednu... da se smirim...
- 18:26 -
petak, 13.10.2006.
eei
razboljela sam se... osjecam se uzasno lose... boli me glava, imam temperaturu i stalno kasljem...
brijem da sam se razboljela u utorak kad sam bila vani sa ekipicom... bilo je super... al previse ljudi u clubu... al cudno mi je sto se nije razboljela i frendica koja je bila obucena fakat minimalno- suknjica i neka jakna, dok smo bili vani...
i danas sam polozila ispit u autoskoli... ona zadnja voznja u autoskoli, koju moras proc da mozes na glavnu...
znaci jos nekih 14 dana pa cu imat vozacku... napokon... :)
i onda odmah u ZG i u Omisalj...
i fuuuull sam ljuta sama na sebe... jer sam prvi put u zivotu ljubomorna... dragi je na faxu upoznao neku curu koju ja znam vec cjeli zivot, i zivcira me jer mi nece priznat da mu se cura svidja i tak, al posto ja znam njegov ukus... i jos stalno prica o njoj, stalno idu na kave i tak... i sad sam ljubomorna... jucer su se kao dogovorili da idu u kino ( svi ovi koji su zajedno na faxu), i reko mi je da mogu ic i ja ak zelim.. pa sam isla... i bilo mi je jako zao sto sam isla, jer je bilo ocito da jim smetam.. od onih 10 il kolko vec koji bi trbali ic, su isle samo ova cura i njezina frendica, moj dragi njegov frend i jos neki lik koji je tak i tak na kraju filma odmah otisao doma.. a mi na cugu... fakat mi je zao sto sam isla, i neam pojma zasto mi je uopce rekao da idem snjim... ma bez veze... al me fakat zivcira to sto nece ni priznat... ko da je to taaaako tezko... i prvi put neam povjerenja u njega... ne vjerujem mu... u 2,5 godine se nisam osjecala tako...
ma bit ce bolje...
- 13:00 -
petak, 06.10.2006.
ei
evo mene doma... bila sam na poslu, i u shoppingu (kao i svaki tjedan
...) jer sam htjela kupit neku majicu sa dugim rukavima, al nema nisata... baaaaaas nistaaaa... aaa... i onda sam sva tuzna i depresivna sto nisam kupila ni jedne majice otisla na kavu sa dragim :) haha...
sad gledam slikice iz mora i razmisljam kako uzasno mi fali Omišalj i ekipica... i moje male slatke purgerice :)
al evo, jos nekih 14 dana pa cu jih vidit.... ic cu prvo do ZG da jih pokupim i onda idemo drito na Krk u nas Omisalj... haha... aaa vozit cu ko luda, al ok :)
danas je petak a meni se neda van... jer nema nis pametno... sutra buraz slavi rodjen dan... a u nedelju cu malo do nase Slovenske obale ( iako bi 100 puta radje do Hrvatske obale... na krk il u Opatiju) na kavu sa dragim...
i onda opet ponedeljak... posao i fax... aaaa...
- 16:30 -
